Jedna od prvih maksima rimskog prava koja vam uđe u uši tokom studija i koja zbog svoje suštine i značaja ostaje trajno zapamćena u sivim ćelijama mozga je Lex specialis derogat legi generali iliti Poseban (specijalni) zakon ukida opšti zakon.

Na pitanja postupka zaštite prava koja nisu uređena Zakonom o javnim nabavkama, kako to jasno reče član 148.st.5 ZJN, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje upravni postupak, odnosno Zakon o opštem upravnom postupku. Dakle ZOUP se primenjuje na postupke po podnetim zahtevima za zaštitu prava dok Zakon o javnim nabavkama kao Lex specialis ima pravo da derogira određene odredbe Zakona o opštem upravnom postupku što je i uradio.

 

Članom 151. st.1. Zakona o javnim nabavkama propisano je:

„Zahtev za zaštitu prava sadrži:

1)      Naziv i adresu podnosioca zahteva i lice za kontakt;
2)      Naziv i adresu naručioca;
3)      Podatke o javnoj nabavci koja je predmet zahteva, odnosno o odluci naručioca;
4)      Povrede propisa kojima se uređuje postupak javne nabavke;
5)      Činjenice i dokaze kojima se povrede dokazuju;
6)      Potvrdu o uplati takse iz člana 156.zakona;
7)      Potpis podnosioca.
 
Ako podneti zahtev za zaštitu prava ne sadrži sve obavezne elemente iz stava 1. ovog člana, naručilac će takav zahtev odbaciti zaključkom.“

 

Istovremeno, Zakon o opštem upravnom postupku u članu 59. kaže:

„Podnesak je neuredan ako ima nedostatke koji organ sprečavaju da postupa po njemu, ako nije razumljiv ili ako nije potpun. U tom slučaju organ u roku od osam dana od prijema podneska obaveštava podnosioca na koji način da uredi podnesak i to u roku koji ne može biti kraći od osam dana, uz upozorenje na pravne poslodice ako ne uredi podnosak u roku.

Ako podnesak ne bude uređen u roku, organ rešenjem odbacuje podnesak.“

 

Ovo je trenutak kada i pravni laik može da se bavi pravnom teorijom i tumači zakon. Koju odredbu primeniti? Zakon o javnim nabavkama ili Zakon o opštem upravnom postupku? Ne zaboravite na maksimu rimskog prava sa početka teksta koja i danas važi. Jeste odlučili?

Ako ste izabrali Zakon o javnim nabavkama čestitam vam. Doneli ste ispravnu odluku kao i većina pravnika koji se bave javnim nabavkama (uključujući i autora ovog teksta) i koji su nakon početka primene ZJN doživeli debakl u postupcima pred Republičkom komisijom koja je usvojila žalbe na zaključke kojima su odbacivani zahtevi za zaštitu prava koji su bili nepotpuni, bez svih obaveznih elemenata. Šta se dogodilo? Pa… ne znam. Zaista ne mogu da proniknem u logiku članova Republičke komisije, ljudi koji nisu sudije ali se tako postavljaju, organa koji nije sud ali si takav pijedestal pravi. Ovde nije samo problem to što je Republička komisija donela ovako sporan stav, već to što nijedan naručilac nije ovo pokušao da ospori u upravnom sporu niti je Narodna skupština R.Srbije kao donosilac zakona dala svoje tumačenje u ovoj pravnoj stvari.

Šta je Komisija tačno uradila? Postupila je u skladu sa članom 151. Zakona o javnim nabavkama i članom 59. Zakona o opštem upravnom postupku. Kako je ispoštovala oba zakona koja su u koliziji? Pa i nije ali oni su nas „ubedili“ (ili barem tako misle) da jedan uslovljava drugi.

Evo primer jednog takvog skorijeg rešenja RK (svi su više-manje isti):

RK 4-00-1238/2018

„Naime, Republička komisija ukazuje da je odredbom člana 151.st.2. ZJN propisano da ukoliko podneti zahtev za zaštitu prava ne sadrži sve zakonom propisane elemente iz člana 151.st.1 ZJN, naručilac će takav zahtev odbaciti zaključkom.

Međutim, članom 151.ZJN nije uređen način na koji je naručilac dužan da postupi ukoliko neki od obaveznih elemenata nije sadržan u okviru podnetog zahteva za zaštitu prava, odnosno nije propisano da u opisanoj situaciji postoji obaveza naručioca da zahteva uređenje zahteva za zaštitu prava, što znači da se na opisanu procesnu situaciju, u skladu sa odredbom člana 148.st.5. ZJN primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje upravni postupak.

Sa tim u vezi, Republička komisija posebno ukazuje da, shodno članu 148.st.5. ZJN u vezi člana 59.stav 1. i 2. ZUP, naručilac ima zakonski osnov da odbaci podneti zahtev za zaštitu prava kao nepotpun jedino ukoliko je, prethodno, pozvao podnosioca da uredi podneti zahtev…“

 

Advokati su lica koja odlikuje izuzetna sposobnost tumačenja zakona (i činjenica generalno) u sopstvenu korist. Dobar advokat je Aristotel dedukcije, Kant logike i Kvintilijan retorike. Ako znamo da je u vreme nastanka ovog stava na čelu RK bio advokat postaje jasno kako je Republička komisija uspela da ubedi stručnu javnost da je kontradiktornost odredbi dva zakona uslovljena primenom u koheziji?! Pravna revolucija koja je prošla gotovo neprimetno, nezapaženo.

Međutim ovakvo tumačenje zakona nije pravno valjano. Organ koji nije sud i ljudi koji nisu sudije, telo bez zakonodavne moći je stavilo ad acta jednu odredbu Zakona o javnim nabavkama. Ovo nije samo stav autora ovog teksta, već i Uprave za javne nabavke (barem je bio). Tokom više razgovora sa zaposlenima iz UJN, uključujući i razne seminare i edukacije, izražavano je nezadovoljstvo odlukom Republičke komisije. Tu ste informaciju mogli dobiti i pozivanjem telefonskog broja Uprave za javne nabavke radi konsultacija oko  postupanja naručilaca u ovakvim situacijama (u vreme kada je RK zauzela navedeni stav). Jedina dva organa osnovana zakonom radi obavljanja poslova iz oblasti javnih nabavki na republičkom nivou bili su oprečnih stavova. Sistem javnih nabavki Srbije u punom sjaju…

 

Non omne quod licet honestum est / nije pošteno sve ono što je po pravu dozvoljeno ali ko smo mi da o tome odlučujemo? Zakon o javnim nabavkama kao Lex specialis mora se poštovati, makar do izmene zakona ili autentičnog tumačenja od strane donosioca ne i hibridnog žalbenog organa.