Italijani imaju izreku „A ogni morte di papa“ što bi otprilike značilo „često koliko i smrt pape“. Upravo toliko često se desi dobra, zaista dobra, gotovo izvanredna odluka Republičke komisije koja nas sve (ili većinu) obraduje i o kojoj dugo možemo razgovarati ponosni na njenu sadržinu i značaj. Nisu sve ostale loše ali nisu uvek ni dobre. Bude naravno i onih katastrofalnih kao što je ova o kojoj vam sada pišem i koja će testirati vašu logiku razumevanja sistema javnih nabavki…

 

Zakon o javnim nabavkama nije idealan i oko toga se verovatno svi slažemo ali kada dođe do tumačenja tih nekih nedorečenih i spornih odredbi svi mi mlatimo praznu slamu do trenutka u kojem se prelama konačna odluka, trenutka kada Republička komisija donosi rešenje koje se tiče upravo tog problema koji nas tišti i na koji nije bilo pravog odgovora. Iščekivanje takve odluke mogao bih uporediti sa iščekivanjem ishoda svetskog prvenstva u fudbalu. Na početku ima mnogo favorita i kako vreme odmiče broj se smanjuje da bi se na kraju pojavio onaj jedan, pobednik koji nije uvek i onaj kojeg smo priželjkivali. Republička komisija je do sada imala čitav sijaset takvih odluka koje smo čekali kao ozebli sunce. To je u suštini i pravi pokazatelj da sistem javnih nabavki ima ozbiljnih problema. Nije baš normalno da u Zakonu postoji toliki broj nedorečenih pitanja gde kroz odluku stav postavlja Republička komisija. Ali dobro…

Jedna od takvih odluka koja je svojevrstan presedan doneta je tokom prošle godine. Da sumiram problem… Naručilac je propisao dodatne uslove za koje ponuđači dostavljaju dokaze koji moraju biti validni u trenutku podnošenja ponude. Jedan od ponuđača, onaj koji je i dobio ugovor, je dostavio ugovore sa angažovanim licima koji su isticali dan nakon otvaranja ponuda. Od trenutka otvaranja ponuda do izrade izveštaja o stručnoj oceni ponuda nekada prođe i 10-20 dana, zavisi od kompleksnosti predmeta javne nabavke, količine dostavljenih dokaza, elemenata kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude ili pak nemogućnosti naručioca, odnosno članova komisije da odmah pristupe pregledu pristiglih ponuda. Iako se u konkretnom slučaju radi o razlici od samo nekoliko dana, u trenutku izrade izveštaja o stručnoj oceni ponuda ponuđač više nije ispunjavao dodatne uslove za učešće u postupku javne nabavke. Koja je uopšte svrha izveštaja komisije o stručnoj oceni ponuda? Pa da utvrdi da li se iz dokaza dostavljenih u ponudi može utvrditi da ponuđač ispunjava uslove za učešće u postupku javne nabavke. Nije problem, ugovori ističu, ne može ponuđač ugovore o radu/radnom angažovanju lica prilagođavati svakoj javnoj nabavci ponaosob, naravno, ali to ovde nije pravi problem. Problema su dva. Prvo što naručilac nije pozvao ponuđača u fazi stručne ocene ponuda da utvrdi da li je u međuvremenu zaključio novi ugovor sa licem navedenim u ponudi i kojem je ugovor istekao, i drugo što Republička komisija to nije videla kao problem. E ovde sam zabagovao i zapitao se koja je svrha dodatnih uslova i uopšte postupka javnih nabavki?! Pa šta mi ovde radimo? Republička komisija tvrdi da se mora poštovati slovo konkursne dokumentacije, odnosno uslov iz konkursne koji je „zabetonirao“ stvar time što se zahteva da ponuđači na dan podnošenja ponuda moraju ispunjavati uslove iz konkursne. Pa koja je onda uloga Republičke komisije? Ovde se nije radilo o zahtevu za zaštitu prava na konkursnu dokumentaciju nakon donošenja odluke pa da kažu da je drugoplasirani ponuđač zadocnio. Hajde da primenimo analogiju stava Republičke komisije iz ove odluke na malo radikalnijem predmetu: Zamislimo nabavku izgradnje nekog objekta, škole ili mosta i da su izabranom ponuđaču pored ugovora sa angažovanim licima istekli i ugovori o zakupu vozila, dizalica, bagera, buldozera i ostale opreme dan nakon otvaranja ponuda i da u trenutku izrade izveštaja taj ponuđač nema ništa, a niko mu se ne mora ni obratiti da pita, proveri da li je ponuđač produžio ugovore, napravio anekse, generalno da li i dalje može da izvrši predmet javne nabavke. Kako će on izvršiti radove koji su predmet javne nabavke bez ičega? Očigledno jednostavno ako je po odluci Republičke komisije. Kako izgleda to „jednostavno“ u praksi ne znam, ali nema veze, bitno da oni znaju…

Zamislite da čitate odluku o dodeli ugovora u kojoj se konstatuje da su svi dokazi o ispunjenosti dodatnih uslova istekli te da se, s obzirom da ponuđač „ispunjava“ uslove istom dodeljuje ugovor! Smejali bi ste se, zar ne? E pa ne treba da se smejete već da plačete jer ovo više nije ni smešno ni zanimljivo. Ajde kada naručilac ne zna pa napravi grešku, zato i podnosimo zahteve za zaštitu prava, ali kada glupost naručioca podrži i Republička komisija onda sve ovo dobija neku drugu dimenziju a sistem javnih nabavki tone dublje u ambis iracionalnog idiotizma (da, mislim da postoji i racionalni idiotizam). Mogu samo da se nadam da će novi zakon poboljšati stvari ali lagao bih kada bih rekao da u to verujem.

„Pri tumačenju spornih odredbi ne treba se držati doslovnog značenja upotrebljenih izraza, već treba istraživati zajedničku nameru…“

Član 99.stav 2. Zakona o obligacionim odnosima

Moram da kažem da sam o ovoj odluci RK razgovarao sa nekoliko kolega iz zemalja regiona a koji rade u organima za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i da su svi, jednoglasno, zgroženi stavom naše Republičke komisije u konkretnom spornom poostupku po zahtevu za zaštitu prava.

Borba zahtevom za zaštitu prava protiv odluke naručioca počela je da se svodi i na borbu protiv Republičke komisije. Dva na jedan, nije baš fer.

One koje zanima, spornu odluku RK mogu pronaći i pročitati na sajtu Republičke komisije po broju predmeta: 4-00-787/2018.